KOLUMNA: Srećković

Čitajte najnoviju kolumnu profesorice književnosti i novinarke PinkM-a Željke Mirković.

KOLUMNA: Srećković
FOTO: Danilo Perišić

Ostalo je još malo vremena. Toliko toga ima da stavi na papir. Da li će stići? U naletu panike nekontrolisano udara po pisaćoj mašini. Stara šklopocija stenjala je pod prstima. Pojedina slova odbijala su saradnju. Nijesu prijanjala za papir. Tada bi pravio pauzu. Nervozno se ustajao i šetao po sobi. Palio cigarete jednu za drugom. Trovanje nikotinom ga je smirivalo.

Prije pola godine dijagnostifikovali su mu kancer na plućima. Sasvim slučajno je otišao na pregled. Mislio je da se radilo o bronhitisu.

Gospodine Ilija, žao mi je… ali vaša dijagnoza?! Snebivao se da ispljune doktor. Imate kancer. Nije to ništa strašno. Imali ste sreće da nije u poodmakloj fazi. Ma, vi ste pravi srećković! Zahvatio je samo jedno plućno krilo.

Ilija ga je gledao u čudu. Lice mu se razvlačilo u osmjeh. Žao mu bi mladog  doktora koga gurnuše u vatru da pročita dijagnozu. Ovo mu je sigurno prvi put da se saopštava smrt u lice. Bio je blijed. U momentu se činilo da će se stropoštati sa stolice.

Doktore, opustite se. To je samo kancer. Zaboga, kako se odomaćio! Bezobraznik jedan. Sram ga bilo. Šta li ga je dovelo baš kod mene? Živio sam  zdravo. Nikada nijesam zapalio nijednu cigaretu. Sad baš imam želju da zadimim jednu. Imate li cigaretu? Zašto me tako čudno gledate?

Nemam, ne pušim. Ali, to ni vama ne bih preporučio. Ilija mu uputi strogi pogled. Doktor shvati da nije pravi trenutak za spočitavanje.

-Vidjeću da nema sestra. Sačekajte, evo stižem brzo, zamuckivao je doktor. Sav zadihan ubrzo se pojavio sa kutijom cigareta.

– Izvolite, izvolite , nudio je Iliju nikotinom.

Ilija povuče dim. Zagrcnu se. Jedva se izbori za vazduh.

Hej… nećeš ti tako sa mnom. Neće moći, brale! Malo si se zeznuo. Svaki uzdah mi je jako važan. Pred nama je teška bitka. Idemo! Ti si prvi napao moju teritoriju. Polako, ne potcjenjuj me, gunđao je Ilija više za sebe.

– Koliko mi je ostalo još vremena?- zareža  put doktora.

– Tri mjeseca. Ako se budete pridržavali zdrave ishrane, išli na zračenja i hemoterapiju, izguraćete i duže.

 – Odlično! Bravo, momčino! Ipak ću imati vremena da završim knjigu. Vidimo se onda. U stvari, možda se i ne vidimo. Svakako ću te negdje pomenuti u knjizi. Nijesi ti meni bilo ko. Idem sada. Nemam vremena, čeka me puno posla.

Doktor osta zbunjen. Otkaza sve pacijente za taj dan. Iako je bio nepušač, navali kao lud na cigarete. Kašljao je, grcao od dima, ali nije odustajao sve dok ne ispuši i posljednju cigaretu iz paklice. Lijepo mu je smjestio stariji kolega. Dobro je, završi se i ovo. Jadan čovjek kakav pakao ga čeka. Nije imao srca da mu kaže istinu. Sreća, što ni on ne bi zainteresovan da je čuje.

Saznanje da mu je ostalo još malo vremena promijeni Ilijin život. Znao je da je u životu napravio dosta sranja. Da li će tri mjeseca biti dovoljna da pojede sva govna? Nebitno, neće se truditi puno. Pokušaće obuzdati prgavu jezičinu do kaja. Možda mu neko u međuvremenu i oprosti bljuvotine. Svejedno, na kraju će doći svi da ga ožale. Neki će se natezati i da zaplaču. Izmiriće se prećutno. Smrt miri ljude.

Nikom ne reče za dijagnozu. Posveti se pisanju. Bio je veseliji nego obično. Radio je mnogo više. Satima bi kucao, do iznemoglosti. Napredovao je iznenađujuće brzo. Ostao je samo kraj.

Hm.. a baš ga je steglo u grudima. Manta mu se… osjeća slabost. Ovaj kancer je baš neki podmuklać, razmišljao je u sebi.  Red bi bio da mu se obratim. Ignorisanje ga je razljutilo.

 – Dobro de, junačino. Sjaši malo! Idi, odspavaj! Odmori. Ne golicaj me podmuklim udarcima. Malo si ogladnio? Nezasit si ti, momče!

Uhvati ga kašalj. Nevidljive ruke ščepaše ga za vrat. Oči mu se zakrvaviše od naprezanja. Ponestajalo mu je vazduha. U ropcu ispljunu  krv u maramicu.

Uh, to zoveš nokautom. Ništa strašno, malo krvi. Ionako sam kuburio sa viškom crvene tekućine. Eto, napij se! Ako ti se ne sviđaju moja pluća, potraži neki drugi organ.

Tupi bol, raspori grudni koš na pola. Cijela prostorija mu se okretala. Pokušao je dozvati ženu, ali uzalud. Vilica se bila ukočila.

Dobro de, sklopićemo pakt. Pusti me još noćas i onda sam tvoj. Daj mi samo jednu noć. Neću te više provocirati. Evo, priznajem, pobijedio si me.

Bol kao da popusti. Disanje posta ujednačeno. Kao da se ništa nije dogodilo.

Nastavi sa kucanjem… Korpa se napunila zgužvanih papira. Staro klepetalo od mašine utihnu.

Ujutru mu se stanje pogoršalo. Bol ga je savladao. Hitno ga prevezoše u bolnicu. Buncao je, budio se u ropcu… i tako danima.

Probudio se u polutamnoj sobi. Pogledom je tražio svjetlost. Pomjeri tešku zavjesu. Sunce jurnu u prostoriju.

-Navuci tu zavjesu, smeta mi svjetlost, oglasi se u dnu sobe poznati glas.

Bio je to doktor. Onaj isti doktor koji mu je saopštio dijagnozu. Gledali su se nijemo. Doktor sleže ramenima.

– Evo i mene ugrabi. Pređe mi od tebe. Parazit jedan, baš je gadan!- pokušao se nasmijati. Nije mu išlo. Donja vilica mu se zatrese. Oči napuniše suzama. Zakašlja se kako bi prikrio slabost.

– Uspio sam da završim knjigu! Srećan sam!  Završio sam misiju! Doktore, nije sve izgubljeno, govorio je u transu Ilija.

– Ti si pravi srećković! Kod mene je sve ostalo započeto. Nedugo nakon tvog odlaska saznao sam svoju dijagnozu. Desila se ironija sudbine. Dijagnoze su nam iste. Bože, kako je sve to čudno. Ti si srećan. Pokušavam da te pratim, ali ne ide. Loše lažem. Uvjerio si se već u to. Znam šta me čeka. Imaš li cigaretu? Cigarete su strogo zabranjene na Čarobnom brijegu. Prekršimo pravila!

Soba se ispuni dimom. Ležali su jedan naspram drugog. Ćutali su. Tišinu bi pokatkad narušio duboki kašalj.

Poslije nekoliko dana i pisac i doktor odoše na onaj svijet. Pisac je umro sa osmjehom na licu, doktor sa bolnom grimasom.

Nakon pola godine iz štampe izađe knjiga. Srećković je bio taj pisac. Ogroman uspjeh postiže kod čitalačke publike. Svi su pričali o njemu. Doktora niko i ne pomenu. Bio je na početku karijere. Najbolji student u klasi. Šteta…

Nije svaka smrt ista. Razlika je u poimanju stvari. Knjiga piscu kupi besmrtnost da iz prikrajka motri na životnu pozornicu. Uzmi najbolje od života i budi svjestan trenutka koji će najaviti kraj runde. Tebi je odzvonilo. Neki novi igrači se spremaju za meč. Ne zaboravi da svaki kraj nudi i novi početak.

 

sah

AUTOR: PinkM

POVEZANI ČLANCI

Responsive Menu Clicked Image