KOLUMNA: Sladoled

Čitajte najnoviju kolumnu profesorice književnosti i novinarke Pink M-a Željke Mirković.

KOLUMNA: Sladoled
FOTO: Pink M

Ovaj odozgo je riješio da nas sprži. Udario božji zvizan. Asfalt se topi pod mlitavim gumama četverotočkaša. Ubiće nas sunce. Ljudi se vuku kao prebijene mačke. Zastaju pokraj fontane da se osvježe.

Danas sladoled prolazi kao lud. Sladoledžija Tomo zadovoljno trlja ruke… Ne pamti bolju zaradu.

Nema veze što nema vanile, imate čokoladu. U stvari, nestalo je i čokolade, uzmite jagodu. To vam je isto. Ukusi su  nebitni. Potrebno je nešto da vam digne šećer i razgali grlo… dodvoravao se Tomo nestrpljivim mušterijama.

U kilometarskom redu stajao je dekica. Davno je načeo osmu deceniju. Uglađen gospodin. Iako je uždio žaropek na njemu se sijalo odijelo, sa sve sakoom. Ivice su ispeglane besprekorno. Bijela maramica proviruje iz džepa. Kosa uredno ošišana. Oči vrcave, plave poput neba… Smijale su se nestašno kao dječje.

Ne možemo više čekati. Dajte malo brže. Popadaćemo od vrućine, bunili su se iz mase.

Gosođa sa pudlicom u naručju kiptila je od bijesa. Pudlica je umorno dahtala na njenom bujnom poprsju. Vrućina joj je udarila u glavu… bijes je preplavio. Jezik se nervozno motao po ustima, sve dok ga ne uhvatiše zubi. Propisno ga zameziše. Debeli se iskobelja pa uhvati zalet.

– Stari, pomjeri se malo. Ne dijeli se penzija, nego sladoled. Možda bi bilo dobro da izađeš iz reda. Bolje popij neku limunadu ili čaj. Sladoled nije najbolje rješenje za tvoje uvele krajnike.

– Ljubim ruke, gospođo. Vi ste tako dražesni, ali ne pije mi se čaj. Liže mi se sladoled.

Vragolasto mu poskoči lijevi brk.

– Znate, ne bih kugle. Hoću onaj točeni, iz mašine. Željan sam ga ostao u djetinjstvu. Kao dijete imao sam hroničnu upalu grla… i sada mi je u sjećanju moj plač i majka koja me grdi. Hladna poslastica ne ide na bolesno grlo.

– Ne otvaraj mi mozak, starkeljo. Vidiš li da si unervozio moga Fida.  Ne palmudi više, nego mrdni te stare kosti.

– Ja sam Mitar.  Ne poznajem nijednog starkelju. Kome se vi uopšte obraćate?

– Kako kome, zapjeni žena. Tebi nesrećo matora! Hajde, kreni već jednom. Evo, ti si na redu.

U naletu pljuvačke koja je prštala sa mesnate jezičine da bi se zaštitio čovjek stavi šešir na glavu. Stade ispred sladoledžije i pogubi se u šarenilu slatke poslastice. Molećivo je prstom pokazivao na mašinu sa sladoledom. Tomu bi jasno šta starac želi. Blago sleže ramenima kao da se izvinjava.

– Mašina ne radi. Žao mi je.

– Ali kako?!  Molim vas provjerite još jednom. Možda je i mašinu ošamutilo sunce. Polijte je vodom.

– Matori, mrdni tim dupetom. Ne misliš valjda da ćemo sad svi žaliti mašinu. Ima li ko da skloni ovog dokonog starca – štektala je žena.

– Gospodine, morate se odlučiti. Ljudi čekaju. Imate na raspolaganju deset vrsta sladoleda – brecnu se nervozno sladoledžija.

– U redu. Dajte mi deset kugli na jedan kornet.. Hoću da probam sve ukuse…

Tomo se počeša po glavi. Nađe se u problemu. Kako da deset kugli sladoleda stavi u kornet. Ovaj strac ga ga  poče žestoko nervirati.

– Ne znam u šta da vam stavim deset kugi. Korneti su premali. Uzmite manje.

– Neću, hoću sve. Zašto me ograničavate. Moj izbor je deset i tačka. Ne boli me grlo. Vidite!  Starc otvori usta kako bi uvjerio Toma da je sa njegovim krajnicima sve u redu.

Masa stade da negoduje… nasta komešanje. Fido poče da zavija. Žena ga naglo baci iz naručja. On se zakači starcu za pantalone i poče ga vući. Starac je stajao mirno u mjestu. Nije obraćao pažnju na dlakavog čupavca koji mu je načeo nogavicu. Smireno se obrati sladoledžiji.

– Stavite mi sladoled u šešir.

Sladoledžija se zbuni.

– Kako u šešir? Vi ste ludi. Sunce vam je udarilo u glavu. Da nećete malo vode.

– Ne, dobro sam…stavljaj u šešir.

Zbunjeni sladoledžija trpao je kugle u šešir. Fido je prešao da cijepa drugu nogavicu. Njegova gazdarica se batrgala sa bujnim poprsjem… u međuvremenu, otkopčao joj se brushalter. Duboki dekolte  sada je izgledao kao okean. Grudi su se neposlušno komešale. Masa upiždri u dekolte. Zaboravi na sladoled. Jezici im se otegoše do poda.

– Još i ova muka da me snađe. Sve je to zbog malera u šeširu. Jednom nogom je u grobu, a bi sladoled na točenje. Sve bih vas ja po kratkom postupku. Eutanazija, brate! – siktala je dama sa pomahnitalim grudima.

Starac zadovoljno uze porciju. Okrenu se da smiri bijesnu ženu. Krv mu jurnu u lice, ispod lijeve plećke nešto ga presječe. Dva plava oka ostaše prikovana na dekolteu. Osmjeh zatitra… rastjera sve bore. Mahinalno poče lizati sladoled. Ukus borovnice mu razgali  užareno nepce.

Žena se zbuni. Crvenilo joj jurnu u lice. Jezik oteče, pa se brzo iskobelja iz usne šupljine da se ne udavi. Uhvati zalet za paljbu.

– Stari magarče, kako te nije sramota? Šta buljiš u moje poprsje? Kud ide ovaj svijet.

Fido kao da je čuo gazdaričin vapaj. Odusta od cijepanja nogavica. Zbunjeno je gledao u starca.

– Odavno nisam vidio ljepše grudi. Poput buketa ruža. Kako divno mirišu i omamljuju ovaj usijani dan. Ćutite kad vas molim. Ne kvarite utisak. Savršena slika, sladoled i ruže.

– Pih… nedojebani, magarče! Kakve su te ruže sada spopale. Možda si namirisao kraj… ruže i vječni počinak.

– Nagledao se Mitar golotinje. Ipak, godine me nisu otupile. Tijelo je posustalo, ali želja je ostala ista. Oči su gladne poslastice. Vidite da je u šeširu ima na pretek. Hm… sa istom slašću kao dvadesetogodišnjak ližem sladoled i topim se u vašem poprsju. Nije sve izgubljeno.

Žao mi je samo vas koji ćete umrijeti u ubjeđenju da godine donose zaborav i gašenje iskre.

 

 

 

 

 

sah

AUTOR: Pink M

POVEZANI ČLANCI

Responsive Menu Clicked Image