DRAGICA SEKULIC 160 X 600
DRAGICA SEKULIC 160 X 600

KOLUMNA: Leni od brata

Čitajte najnoviju kolumnu profesorice književnosti i novinarke Pink M-a Željke Mirković.

KOLUMNA: Leni od brata
FOTO: PinkM

Na zidovima su se ocrtavale sjenke. Jedna malo grublja sa nepravilnim nosem i izbačenom bradom, druga sa pravilnim crtama lica. Nisu se pomjerale. Osluškivale su tišinu koja je parala uši.

Život im je dao teško breme. Već deset godina vode bitku sa bolešću njihove ćerkice.

– Leukemija – kratko im saopštiše dijagnozu. Od tog dana iščekivanje se useli u njihov dom. Saznanje da spas postoji, tamo negdje, u inostranstvu, još ih više onespokoji. Trebalo je sakupiti pozamašnu svotu. Oni su jedva preživljavali…

Sjenka na zidu zaigra. Skloni kosu s lica. Sklopi ruke u molitveni položaj. Prozbori, više za sebe.

– Samo čudo! Čudo je može spasiti! Odakle nama toliki novac za lijek? Bože, kako je život nepravedan – jedva izusti ženski glas.

Uguši jecaj u dlanovima. Krupne kapljice počeše se kotrljati niz obraze. U susret im poletje velika ruka. Vještim potezom obrisa suze. Pomilova nježno po kosi. Muk ispuni prostor.

Sakriven u mraku hodnika posmatrao ih je osmogodišnji sinčić.

– Čudo – ponavljao je u sebi. Nije baš najbolje razumio majčine riječi.

– Šta bi to moglo biti? Gdje li živi? Novac! Majka je pomenula novac.

Polako, na prstima, uđe u sobu. Ispod kreveta izvuče kasicu. Prodrmusa je. Oglasi se zveketom. Zadovoljan ode u krevet. Nije mogao dugo da zaspi. Pred zoru ga, ipak, uhvati san. Sanjao je da se izgubio u šumi. Jurilo ga je dvoglavo čudovište. Neman je htjela da mu uzme kasicu.

– Moram pronaći čudo! – buncao je u snu. Probudio se okupan u znoju.

Tog dana odlučio je da pođe u susret čudu. Grabio je krupnim koracima. Sav zadihan uletje u prvu apoteku.

– Dajte mi čudo! – pokušao je izboriti se za vazduh. – Puno čuda! Sve što imate!

Apotekarka ga pogleda zbunjeno. Podiže naočare koje joj naglo spadoše na pola nosa.

– Evo, mislim da će ovo biti dovoljno! – ushićeno progovori mališa i istrese iz kasice svu ušteđevinu. Gvozdene novčnice zakotrljaše se po pultu. – Požurite, čekaju me roditelji!

– Zlato, rado bih ti pomogla, ali, mi nemamo čudo.

– Ali, kako nemate?! – zapjeni dječak. Vidi koliko imate tih sitnih kutija, mora da je tu negdje, u nekoj od njih. Molim vas, pogledajte dobro! Možda zna da ga tražim, pa se sakrilo.

Žena se zbuni. Poče da pretura po kutijama. Razbaca sve po policama. Istinski se trudila da udovolji dječakovoj želji. Kada je sve ljekove poskidala sa polica, okrenu se put mališana.

– Nema. Mora da je otišlo. Sram ga bilo.

Dječak se rastuži. Poče da trlja okice. – A gdje ga mogu naći? Morate mi pomoći.

– Ne brini, doći će! Samo moraš biti strpljiv. Potrebno mu je vremena.

– A šta ako zakasni? Šta ako ne uspije da spase moju sestru? – glas mu zadrhta. – Ona boluje od teške bolesti. Majka je rekla da je samo čudo može spasiti. Ona nikada ne laže.

Nije želio da čuje apotekarkin odgovor. Ljutito izletje napolje. Okrenu se lijevo –desno, pa se dade u trk. Obiđe sve apoteke u gradu. Ništa. Ne pronađe magiju koja mu je bila potrebna.

Dođe kući uplakan. Roditelji mu poletješe u zagrljaj. Nikad ih ne vidje tako vesele. Ipak, on je bio tužan i razočaran.

– Sine, zašto plačeš? Ko te je rastužio? – brižno ga upita majka.

– Tražio sam čudo da spasem Lenu. Ti, ti si sinoć rekla da joj jedino ono može pomoći. Uzalud! Nema ga nigdje! Sakrilo se. Bezobraznik jedan! Nije u redu da se tako igra sa nama. Zašto bježi ako zna da nam je potrebno? Ima li ono dušu?

– Ima, sine i to ogromnu. Miriše na čokoladu. Rijetki su oni koji su ga vidjeli. Ne voli ono da priča. Samo donese radost i ode. Nama je poslao pismo u kome nas je obavijestio da Lena za deset dan putuje u inostranstvo. Eto, vidiš da tvoja potraga nije bila uzaludna. Ti si ga prizvao. Pokazao si mu put do naše kuće.

– Stvarno?! Da li je to moguće? – sav ushićen grcao je dječak. Poskoči od sreće. Pljesnu dlanom o dlan. Baci se majci u zagrljaj. Grlio ju je čvrsto.

Život je prepun čuda, dopusti im da te preplave. Pokušaj da letiš dok hodaš, da pričaš dok ćutiš, da putuješ dok sjediš, da sanjaš dok si budan. Uradi stvari za koje misliš da ne možeš. Vjeruj i kada drugi odustanu, jer, najlakše je nestati.

DRAGICA SEKULIC 728 X 90

AUTOR: Željka Mirković / Pink M

POVEZANI ČLANCI

Responsive Menu Clicked Image